Jelena Filipović, gost bloger

Ovih dana posmatramo kako naš grad na jedan vrlo nasilan način svoje zelene površine ustupa parking mestima za automobile koji će uskoro progutati parkove za dečju igru, hlad u vrelim letnjim danima i vazduh koji više neće moći da se diše.
Trotoari koji su prezakrčeni da bi se njima moglo hodati je dobro poznata slika. Nažalost, nismo ni jedna Holandija, a ni Belgija ili bar neka od zapadnih zemalja kojima toliko hrlimo, a gde je kultura vožnje bicikla svakodnevna pojava. Ne tako davno, njegovo veličanstvo bicikl je bio u većini kuća i kod nas, ali su vremenom završili u podrumima, a odatle na otpadu jer automobili su postali lako dostupni pa ih danas nažalost vozi svaka šuša bez trunke kulture i manira. Takvi vozači su isterali sa ulica i bicikle i bicikliste. Saobraćajnice su postale prilagođene isključivo njima, a biciklističke staze ako su i postojale prosto su izbrisane raznim rekonstrukcijama.
Jedini pomak u podizanju svesti kada je biciklizam u pitanju, a pri tom ne govorimo o sportskom već onom svakodnevnom, učinili su iz udruženja BicikLo, organizujući tribine, biciklističke skupove i obeležavanje i prilagođavanje biciklističkih staza u okolini Loznice. Ali to nije dovoljno i ne može biti ako se što veći broj građana ne zainteresuje za sopstveni grad i život u njemu. Biciklizam nije samo okretanje pedala, to je očuvanje životne sredine, podizanje fizičke i duhovne kondicije čoveka, svest o svetu oko sebe.
Osim kategorije biciklista, postoje i oni koji iz bilo kojih razloga nemaju bicikl ali bi hteli da voze, oni koji nisu u stanju iz zdravstvenih razloga da voze, kao i oni koji ne žele da ga voze ali su svesni prednosti koje svi građani dobijaju ako se korišćenje istog omasovi, i to ne samo u našem gradu, nego generalno u državi.
Ali da se vratimo za početak u sopstveno dvorište. Pitala sam drugara koji je jedan od inicijatora programa BicikLo da li postoji nešto kao Rent-a-bajs, za one koji nemaju materijalnih uslova da kupe bicikl a voleli bi da ga bar vikendom voze i dobila sam odgovor da su pokušali ali nema zainteresovanih sponzora.
Loznica nije palanka, ima dovoljno i preduzetnika i firmi i javnih ustanova. Kada bi svako od njih donirao po samo jedan bicikl udruženju to bi bila odlična odskočna daska za širenje projekta. Onda bi i gradske vlasti uvidele potrebu za izgradnjom biciklističkih staza koje su preko neophodne zbog bezbednosti, jer ruku na srce, vozači automobila su više nego bahati na putevima. Naravno, možda bi onda strani turisti koji dođu da posete naš kraj mogli da voze svoje bicikle bez straha da će ih neko na putu ubiti.
Eto, ovo napisa neko ko nije vozio bicikl od svoje osme godine, ali bi rado da vidi ulistale krošnje drveća u svom gradu umesto parkinga i betona, čiste trotoare i prepune biciklističke staze biciklista svih uzrasta.

 

*Ovaj projekat realizuje se u okviru programa podrške civilnom društvu za javno zagovaranje i projekta„Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje BOŠ uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). https://javnozagovaranje.bos.rs/