Kako zamišljamo Loznicu kao ’’Ciklo grad’’?

U našim mislima to je skladan, zelen, tih i pristupačan grad.

Grad gde nema borbe za parking mesto, saobraćajne gužve i prenatrpanosti gradskog jezgra automobilima.

Grad u kome biciklisti bezbrižno krstare ulicama.

Grad u kome ih automobilisti uvažavaju.

Grad gde biciklstičke staze nisu parkirališta automobila.

U redovima koji slede pokušali smo da damo svoje viđenje rešenja biciklističke infrastruture u našem gradu.

Posebno zadovoljstvo bi nam predstavljale sugestije, predlozi i mišljenja svih zainteresovanih građana i organizacija, a naročito predstavnika lokalne vlasti.

Razmatrajući trenutno važeći planski dokument – Plan generalne regulacije za naseljeno mesto Loznica, usvojen 2014. godine, u poglavlju br. 5.0 – Ciljevi i zadaci izrade plana generalne regulacije, kao jedan od osnovnih strateških zadataka navedena je ekološka reivtalizacija prostora pod kojom se podrazumeva sledeće:
uvažavanje prirodnih karatkteristika prilikom gradnje objekta, integrisanje stanovanja
sa dugim funkcijama, negovanje tradicionalne urbanističke forme (ulice, bloka,
dvorišta, trga i parka), negovanje naseljskih struktura i ambijenata, stvaranje
razgranate strukture otvorenih prostora, održavanje kontrasta između naselja i
predela, davanje apsolutnog prioriteta masovnom javnom prevozu i
nemotorizovanom saobraćaju i rešavanje mirujućeg saobraćaja, uz efikasno tretiranje
tečnih i čvrstih otpadaka.
U navedenom poglavlju ovog planskog dokumenta, kao ciljevi, između ostalog
definisane su sledeće radnje:
– Unapređenje životne sredine;
– Unapređenje kvaliteta življenja i zadovoljavanje potreba stanovnika;
– Stvoriti veću atraktivnost prostora za život;
– Saobraćajno povezivanje unutar grada i sa atraktivnim regionima i
oblastima Republike i šireg međunarodnog okruženja;
– Povezivanje izgrađene infrastrukture u sisteme i stvaranje uslova za izgradnju nove.
Nabrojani ciljevi definisani od strane donosioca plana suštinski upućuju na
razvoj biciklizma na prostoru grada Loznice kao osnovno sredstvo za njihovo
ispunjenje. Nužnost je sve ove smernice prihvatiti kao obavezujuće, što se nažalost,
retko dešava.
Posmatrajući saobraćajno funkcionisanje grada, najčešće iz ugla bicikliste, autor će u narednim redovima pokušati da dâ svoje viđenje moguće mreže biciklističkih saobraćajnica unutar gradske zone Loznice.

Na priloženoj Karti 1  – Postojeće i moguće biciklističke staze (trake) u zoni grada Loznice plavo-belom linijom dat je prikaz mogućih biciklističkih staza
(traka) na prostoru grada.

Karta 1  – Postojeće i moguće biciklističke staze (trake) u zoni grada Loznice (autor: M. Đuričić)

Ovde treba imati u vidu prethodni tekst u kome smo pojasnili neke osnovne smernice za planiranje biciklističke infrastrukture, te bi se u prvoj fazi pristupilo izradi tzv. ‘’nevidljive infrastrukture’’, tj. uvođenjm niza regulatornih mera (smirivanje saobraćaja, sistem jednosmernih ulica uz mogućnost kretanja biciklista u oba smera, postavljanje vertikalnih usporivača saobraćaja sa propustom za bicikliste…). U narednim fazama, a i tamo gde uslovi dozvoljavaju, pristupilo bi se obeležavanju i definisanju biciklističkih traka tj. izdvajanjem dela kolovoza uz desnu ivicu koji služi isključivo za kretanje biciklista, pa na posletku i gradnji biciklističkih staza.

Dakle, da obrazložimo našu ideju.

Glavnu biciklističku saobraćajnicu predstavljalo bi potpuno povezivanje dva najveća turistička lokaliteta na prostoru Loznice: Banje Koviljače i Tršića, preko centralne zone grada. S obzirom da je reč o biciklističkoj saobraćajnici koja bi većim delom pratila prilično prometne saobraćajnice, istu bi trebalo planirati kao biciklističku stazu tj. kao potpuno fizičko odvojen tok od motornog toka saobraćaja. Navedena staza bi predstavljala integralni deo sa brdsko – planinskim stazama na Gučevu i Tronoškim planinama i sa turističkog aspekta bi imala veliki funkcionalni značaj.

Sa stanovištva svakodnevne upotrebe bicikala, ona bi doprinela bezbednijem kretanju biciklista koji svakodnevno koriste ovaj pravac za svoja putovanja, ali bi i uvećala broj biciklista koji ovu trasu danas izbegavaju iz razloga bezbednosti. Na ovu trasu bi se nadovezala postojeća staza koja ide uz ulicu Republike Srpske i koja je trenutno funkcionalno nekompletna, jer se prekida na oko 300 m od prostora planiranog sportsko-rekreativnog centra ”Drina”, koji danas predstavlja najbližu plažu stanovnicima centralne gradske zone. Na ovom prostoru su delom izgrađeni sportsko-rekreativni sadržaji, ali su potrebna dodatna ulaganja kako bi ovaj prostor zasluženo mogao poneti naziv sportsko-rekreativnog centra.

Najveći problem pri povezivanju postojeće biciklističke staze sa prostorom sportsko-rekreativnog centra ”Drina”, predstavlja činjenica da bi trasa staze presecala gradsku obilaznicu –Zaobilazni put. S obzirom na frekventnost saobraćaja na ovom putu i prilično velike brzine kretanja vozila, bilo bi nebezbedno voditi biciklističku stazu u nivou na preseku. Rešenje bi predstavljala izgradnja nadvožnjaka za biciklistički saobraćaj.

Pored toga što gradnja ovakvog infrastrukturnog objekta zahteva prilična ulaganja, o njoj bi valjalo razmisliti s obzirom na turistički i sportsko-rekreativni potencijal ovog dela priobalja Drine.
Kroz centar grada, trasa Banja Koviljača – Tršić  bi trebalo biti vođena tako da pristupačnim učini najbitnije objekte kulturno-istorijskog značaja (Muzej Jadra, Vukov dom Kulture, i galeriju Miće Popovića) što bi vezom sa Banjom Koviljačom i Tršićem predstavljalo turističku ponudu čija bi se dodatna valorizacija učinila kroz atraktivnost samog načina prevoza tj. biciklom. Pomenute turističke vrednosti bi saobraćajnim povezivanjem putem biciklističke staze, dobile dodatna svojstva privlačnosti.

Sama trasa bi se mogla valorizovati markentinškim kampanjama u kojima bi akcenat bio na
prožimanje istorije, kulture i zdravog načina života.

Ostale predložene trase istog pravca pružanja (jugozapad -severoistok) imale bi za svrhu povezivanje unutar većih stambenih zona u gradu, dok bi ih trase upravne na njih svodile ka centralnoj zoni grada, čime bi se podstaklo veće korišćenje bicikla u svakodnevnom životu. One bi se, usled manjka prostora, najčešće morale formirati kao biziklističke trake odnosno, predstavljale bi biciklističke koridore definisane regulatornim merama.
Sa aspekta povezivanja biciklističkim saobraćajnicama, vrlo je interesantan prostor dela grada po imenu Lagator. Ovaj prostor je u istoriji grada Loznice sinonim za sport. Na ovom prostoru se nalazi gradski fudbalski stadion, sportska hala sportsko-rekreativnog centra ”Lagator” sa brojnim sportskim sadržajima, otvoreni bazeni, trim staze, teniski teren i veliki park. Kako je ranije pomenuto, na ovom
prostoru postoje fragmenti biciklističke infrastrukture. Punu afirmaciju kao sportsko – rekreativnog prostora, ovaj deo grada dobio bi povezivanjem biciklističkim stazama prvenstveno sa ključnom stazom Banja Koviljača – Tršić.

U cilju uvećanja broja biciklista na prostoru grada bi trebalo postavljati parkirališta za bicikle ispred svih javnih ustanova, banaka i drugih prostora koji imaju veliki broj posetilaca tokom dana.

Prihvatajući pretpostavku da je jedan od ključnih preduslova za razvoj biciklizma kao svakodnevnog vida prevoza za sve generacije i različite nivoe fizičkih sposobnosti što manja diseciranost reljefa unutar planiranih zona, može se konstatovati da Loznica gledano sa te strane ima izvanredne predispozicije.
Ovo se može uočiti na Karti 2. – Položaj biciklističkih staza (traka) u odnosu na orografiju terena. Primetno je da potencijalne i postojeće trase biciklističkih saobraćajnica leže u severnom, ravničarskom delu grada, pa se može konstatovati da je ravničarski, ujedno i veći deo naseljske celine, grada Loznice svojim reljefom pogodan za gradnju biciklističke infrastrukture.

Karta 2. – Položaj biciklističkih staza (traka) u odnosu na orografiju terena (autor: M. Đuričić)

 

Ovo bi u najkraćem bilo naše viđenje rešavanja problema biciklističke infrastrukture u našem gradu.

Zajedno do ‘’Ciklo-grada’’!

 

Autor: Miloš Đuričić, master analitičar zaštite životne sredine i biciklista.

 

Literatura:

  1. Dufour D., Ligtermoet & Partners, the Netherlands; Project PRESTO; EU EC; Inteligent Energy Europe; Februar 2010.
  1. Đuričić M., Uticaj metoda kartiranja na razvoj biciklizma na prostoru šire okoline grada Loznice, Master  rad, Univerzitet Singidunum, Fakultet za primenjenu ekologiju, 2018.